Da li se koronavirus vraća? Virus se menja, stari strahovi ostaju

Svetom se šire nove varijante koronavirusa, a u više evropskih zemalja ponovo raste broj zaraženih. Stručnjaci pažljivo prate razvoj situacije, dok vesti o novim sojevima kod mnogih bude sećanja na pandemiju od pre nekoliko godina. Da li smo na pragu nove pandemije ili samo svedočimo prirodnim promenama virusa koji je ostao među nama? Najnoviji naučni podaci za sada više ukazuju na ovo drugo. To, međutim, ne znači da je koronavirus postao bezopasan.

Sećanja na pandemiju koronavirusa teško će tako brzo izbledeti. Zatvorene granice, prazne ulice, obavezno nošenje maski, karantin i uznemirujuće vesti iz bolnica iskustva su koja su na duže vreme promenila osećaj sigurnosti kod ljudi.

Zato je i danas dovoljna vest o pojavi nove varijante virusa da se ponovo postavi pitanje: počinje li sve iznova?

Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo razlikovati naučna zapažanja od neosnovanih predviđanja.

Šta znamo o novim varijantama?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) trenutno prati više varijanti virusa SARS-CoV-2. Među najrasprostranjenijima je XFG, poznata i pod nazivom Stratus.

Prema genetskim podacima koje je SZO prikupila do početka oktobra, XFG je činila 52 odsto analiziranih uzoraka virusa. Podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, objavljeni 3. novembra, takođe pokazuju da ova varijanta ima značajnu ulogu u aktuelnim infekcijama.

Istraživači prate i varijante označene kao NB.1.8.1, PQ.16.1.1 i BA.3.2. Poslednja, poznata pod nazivom Cicada, privukla je pažnju stručnjaka zbog neuobičajeno velikog broja genetskih promena u svom šiljastom proteinu.

Značaj ovih promena pre svega je u tome što mogu uticati na sposobnost imunog sistema, čija je zaštita razvijena prethodnim infekcijama ili vakcinacijom, da prepozna virus.

Veliki broj mutacija, međutim, sam po sebi ne znači da je virus opasniji.

Prema dokazima kojima raspolaže SZO, nove varijante koje se trenutno prate ne predstavljaju veći rizik po javno zdravlje u poređenju sa drugim, već poznatim varijantama koronavirusa.

U Evropi ponovo raste broj zaraženih

Prema izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, objavljenom 6. novembra, u više zemalja Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora ponovo raste cirkulacija virusa SARS-CoV-2.

Ukupna učestalost respiratornih oboljenja, međutim, za sada je i dalje niska ili se kreće oko uobičajenih osnovnih vrednosti.

Koronavirus je trenutno jedan od značajnijih respiratornih patogena, dok je širenje gripa još relativno umereno, a respiratornog sincicijalnog virusa (RSV) na niskom nivou.

Prema podacima SZO, od 21. septembra do 18. oktobra širom sveta prijavljeno je nešto više od 56.000 novih slučajeva koronavirusa, u poređenju sa više od 92.000 slučajeva tokom prethodne četiri nedelje.

Ti brojevi, međutim, ne odražavaju precizno stvarne razmere širenja virusa.

U većini zemalja masovno testiranje i redovno, detaljno evidentiranje slučajeva odavno su prestali. Zbog toga je danas znatno teže utvrditi koliko se ljudi zaista zarazi.

To je jedna od najvažnijih razlika u odnosu na prve godine pandemije: virus je i dalje među nama, ali o njegovom svakodnevnom širenju znamo znatno manje.

Virus je prisutan i u Srbiji

U Novom Pazaru je 6. novembra ponovo potvrđena infekcija koronavirusom među pacijentima koji su se javili sa simptomima respiratornih oboljenja.

Lokalni zavod za javno zdravlje poslao je osam uzoraka beogradskom Institutu Torlak, od kojih je jedan bio pozitivan. U analiziranim uzorcima nije potvrđeno prisustvo virusa gripa.

Ovaj slučaj, naravno, sam po sebi ne dokazuje početak novog epidemijskog talasa. On nas, međutim, podseća da koronavirus nije nestao ni iz Srbije.

Za sada nije poznato ni koja je varijanta virusa izazvala infekciju u Novom Pazaru. Za to bi bilo potrebno genetsko ispitivanje.

Zbog toga bi narednih nedelja moglo biti posebno važno pratiti rezultate nadzora i saopštenja domaćih javnozdravstvenih ustanova.

Da li nas ranije vakcine još štite?

Naučni stav o vakcinama protiv koronavirusa u suštini se nije promenio: njihov najvažniji zadatak nije da spreče svaku infekciju, već da smanje rizik od teških oblika bolesti, hospitalizacije i smrtnog ishoda.

Prema SZO, očekuje se da postojeće vakcine i dalje pružaju zaštitu od teških oblika bolesti, mada njen stepen zavisi od starosti, zdravstvenog stanja, prethodno stečenog imuniteta i vremena proteklog od poslednje vakcinacije.

Koronavirus i dalje može biti posebno opasan za starije osobe, pacijente sa oslabljenim imunim sistemom i ljude koji žive sa teškim hroničnim bolestima.

Treba računati i na mogućnost dugotrajnih tegoba nakon infekcije, poznatih kao produženi kovid (long COVID).

Sve to, međutim, ne opravdava automatsko vraćanje vanrednih mera od pre nekoliko godina. Mere zaštite uvek moraju biti prilagođene aktuelnoj epidemiološkoj situaciji i stvarnim rizicima.

Šta se promenilo od 2020. godine?

Možda se najviše nije promenio sam virus, već odnos društva prema epidemiji.

Na početku pandemije suočili smo se sa nepoznatim. Nije postojao široko rasprostranjen imunitet, vakcine u početku nisu bile dostupne, a i lekari su tek postepeno upoznavali tok bolesti.

Danas o koronavirusu znamo mnogo više. Postoje vakcine, antivirusni lekovi namenjeni određenim grupama pacijenata, kao i razvijeni medicinski postupci za lečenje teških slučajeva.

Čovečanstvo je, međutim, steklo još jedno iskustvo: koliko lako neizvesnost može prerasti u strah, strah u nepoverenje, a nepoverenje u društvene podele.

Tokom pandemijskih godina nisu se širili samo virus, već i međusobno protivrečne informacije. Naučna saznanja često još nisu bila ni dovoljno potvrđena, a već su postajala predmet političkih rasprava.

Posledice toga osećamo i danas.

Ima onih koji u svakoj novoj vesti o koronavirusu vide nagoveštaj nove pandemije. Drugi su se, međutim, toliko zasitili upozorenja da su skloni da zanemare čak i zdravstvene savete koji su zasnovani na pouzdanim dokazima.

A između te dve krajnosti postoji i treća mogućnost: razuman oprez.

Hoće li biti nove pandemije?

Nauka na to pitanje ne može dati pouzdan odgovor.

Virusi se neprestano menjaju. Teoretski, u svakom trenutku može nastati nova varijanta koja se lakše širi, uspešnije izbegava imunološku zaštitu ili izaziva teže oblike bolesti.

To je, međutim, mogućnost, a ne izvesnost koju možemo unapred predvideti.

Na osnovu trenutno dostupnih podataka, ni SZO ni evropske epidemiološke institucije nisu identifikovale novu varijantu koronavirusa koja bi sama po sebi ukazivala na neposrednu opasnost od nove pandemije slične onoj iz 2020. godine.

Zdravstvene ustanove, bez obzira na to, moraju pažljivo pratiti promene. Genetska analiza virusa, praćenje broja hospitalizacija i brzo prepoznavanje novih talasa obolevanja i dalje su neophodni.

Za stanovništvo ostaju važne najjednostavnije mere predostrožnosti: kada smo bolesni, trebalo bi, koliko god je moguće, izbegavati boravak u kolektivu, posebno kontakte sa ugroženim osobama, i pratiti preporuke zdravstvenih vlasti u vezi sa vakcinacijom.

U sadašnjoj situaciji, međutim, možda nije najvažnije pitanje treba li da se plašimo novog koronavirusa.

Mnogo je važnije da li smo sposobni da pravilno procenimo opasnost.

Jer jedna od najvažnijih pouka pandemije upravo bi mogla biti da ni panika ni ravnodušnost nisu dobar način suočavanja sa epidemijama.

Virus ne zanima šta mi mislimo o njemu. Nama je, međutim, i te kako važno da svoje mišljenje zasnivamo na proverljivim činjenicama.