Produžen pritvor Balažu Hanku i Veroniki Varga-Bajus

Sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Kečkemetu produžio je za tri meseca, do 1. februara 2027. godine, pritvor Balažu Hanku, bivšem ministru kulture i inovacija Mađarske i poslaniku Fidesa, kao i Veroniki Varga-Bajus, bivšoj državnoj sekretarki u istom ministarstvu, zaduženoj za visoko obrazovanje, stručno obrazovanje, obrazovanje odraslih i pitanja mladih. Fides je upozorio donosioce odluke da će „morati da snose odgovornost”.

Prema saopštenju pres-službe nadležnog suda u Kečkemetu, objavljenom u sredu, pritvor je produžen radi obezbeđivanja prisustva osumnjičenih u postupku, kao i zbog opasnosti da bi mogli da otežaju ili spreče izvođenje dokaza. Sudska odluka još nije pravosnažna ni za jednog od osumnjičenih.

Pritvor bivšem ministru i nekadašnjoj državnoj sekretarki produžen je na osnovu predloga Glavnog tužilaštva županije Bač-Kiškun, podnetog u ponedeljak, zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo nesavesnog upravljanja poverenom imovinom, čime je pričinjena naročito velika imovinska šteta.

Fides je reagovao tvrdnjom da zakonski uslovi za pritvor nisu ispunjeni i da odluka predstavlja oblik prinudnog iznuđivanja iskaza, za šta će, kako je stranka upozorila, odgovorni morati da snose posledice. U saopštenju Fidesa navodi se da je reč o očigledno političkoj odluci i još jednom izrazitom primeru potčinjavanja pravosuđa političkoj kontroli vlade.

Prema osnovanoj sumnji koju je predstavio sud, u okviru rada Nacionalnog fonda za kulturu (NKA), Privremeni kolegijum za prioritetne kulturne programe, pod rukovodstvom bivšeg ministra kao predsednika Fonda, korišćen je za masovnu raspodelu sredstava suprotno zakonskim propisima i osnivačkoj odluci.

Pojedinačni zahtevi za finansijsku podršku, koji su počeli da se primaju 1. jula 2025. godine, odobravani su bez suštinske procene, a sredstva su, prema navodima suda, korišćena za finansiranje troškova kampanje za parlamentarne izbore 2026. godine, kao i za lične potrebe podnosilaca zahteva.

U saopštenju se navodi da su osumnjičeni i njihovi saradnici, radi raspodele sredstava prema političkim kriterijumima, uspostavili dvostruki sistem odlučivanja. O dodeli podrške, uprkos zakonskoj zabrani, nije odlučivao nadležni privremeni kolegijum, već bivši ministar i eventualno druga lica, i to pre sprovođenja formalnog postupka, a u više slučajeva čak i pre podnošenja zahteva.

Prema podacima suda, između 3. septembra 2025. i 30. marta 2026. godine sredstva Nacionalnog fonda za kulturu u 1.079 slučajeva korišćena su suprotno zakonom utvrđenim namenama, čime je centralnom državnom budžetu pričinjena imovinska šteta od 17,3 milijarde forinti. (MTI)