Mihalj Varga: Umesto brzog, potrebno je uspešno uvođenje evra

Umesto brzog uvođenja evra, potrebno je njegovo uspešno uvođenje, izjavio je predsednik Mađarske narodne banke (MNB) Mihalj Varga u četvrtak, prvog dana 64. Skupa ekonomista u Egeru.

Mihalj Varga je istakao da, ukoliko uvođenje zajedničke evropske valute u Mađarskoj bude brzo, tome se niko neće protiviti, ali da naglasak treba staviti na uspešno i adekvatno pristupanje evrozoni.

On je rekao da je uvođenje evra projekat od istorijskog značaja za privredu, ali da se ni tokom njegove realizacije ne sme izgubiti iz vida krajnji cilj – održivo povećanje blagostanja društva i ekonomsko približavanje razvijenijim zemljama.

„Evro je u tome veoma važan instrument, ali samo ispunjavanje kriterijuma iz Mastrihta potrebnih za njegovo uvođenje još nije garancija ekonomskog uspeha“, upozorio je guverner centralne banke.

Zbog toga, kako je naglasio, treba težiti takvom pristupanju koje će Mađarskoj omogućiti da nakon uvođenja zajedničke valute na održiv način povećava nivo svoje ekonomske razvijenosti.

Podsetio je da se Mađarska prilikom ulaska u Evropsku uniju 2004. godine obavezala da uvede evro. Politička procena mogućnosti njegovog uvođenja i ekonomsko-politička izvodljivost tog procesa od tada su se menjale.

Tokom 2000-ih postojala je politička opredeljenost, ali je ekonomska politika bila pogrešna. Tokom 2010-ih ekonomska politika je ispunjavala sve više uslova, dok je politika „više zauzimala stav čekanja“. U ovoj deceniji svet je, međutim, ušao u period kriza, dok se politički stav nije menjao.

„Sada smo ponovo ušli u novu fazu. Našu obavezu prati i snažna politička posvećenost, a jasno definisanje cilja važan je prvi korak“, rekao je Varga.

Dodao je da na tom putu ima mnogo zadataka i da su za konačan uspeh neophodni podrška društva, usklađena strategija i pripremljena realna ekonomija.

Prvi od tih uslova je, prema njegovim rečima, već ispunjen: četiri petine stanovništva podržava uvođenje evra, ali samo 22 odsto smatra da je zemlja za to spremna, zbog čega „za uspešno pristupanje treba prevazići i mađarski pesimizam“.

Kao dobru vest naveo je da će 2026. godine, nakon dvogodišnje pauze, referentna vrednost ponovo biti ispunjena kada je reč o inflaciji. Povoljno raspoloženje investitora i pojačana tržišna očekivanja poboljšali su procenu rizika zemlje na nivo koji nije viđen od pandemije kovida, dok je forinta postala jedna od najuspešnijih valuta među tržištima u razvoju.

Varga je naglasio da Mađarska u proces uvođenja evra ulazi u težem okruženju za privredni rast nego zemlje koje su se ranije pridružile evrozoni.

„Nemamo problem sa inflacijom, nego sa rastom, i krećemo se otežanom putanjom imajući u vidu usporavanje i pogoršavanje globalnih ekonomskih procesa“, rekao je.

Govoreći o koristima i rizicima uvođenja evra, ukazao je da se od 2010-ih promenio odnos troškova i koristi pristupanja. Kao jednu od prednosti naveo je predvidiv devizni kurs.

Konverzija forinte mađarsku privredu godišnje košta između 100 i 130 milijardi forinti. Gotovo 59 odsto mađarskog izvoza odlazi u zemlje evrozone, a pristupanje bi taj udeo moglo dodatno da poveća, rekao je Varga.

Važno je, prema njegovim rečima, i da faktori koji određuju inflaciju u Evropskoj uniji i Mađarskoj, kao i ciklusi privrednog rasta, budu usklađeni, jer u suprotnom samo pristupanje neće biti dovoljno za obuzdavanje inflacije.

Varga je rekao da se planira postepeno smanjenje ciljne stope inflacije od tri odsto, a istovremeno je ukazao da ovogodišnji budžetski deficit od 7,5 odsto BDP-a iznosi više nego dvostruko od mastrihtskog kriterijuma od tri odsto.

Smanjenje deficita zato je jedan od ključnih uslova za uvođenje evra, naglasio je.

Ispunjavanje kriterijuma iz Mastrihta nije dovoljno i nije isto što i prilagođavanje, ali je neophodno za uvođenje evra, zaključio je Mihalj Varga.

Na otvaranju 64. Skupa ekonomista Eva Hegediš, predsednica Mađarskog ekonomskog društva, koje organizuje skup, rekla je da je njihova organizacija osnovana pre 132 godine i da je jedna od najstarijih civilnih organizacija u Mađarskoj.

Njena misija ostala je nepromenjena: doprinos razvoju ekonomskih znanja i ekonomsko-političkog razmišljanja.

Ona je navela da podržavaju ciljeve vlade, posebno ističući značaj održivog rasta, povećanja konkurentnosti i produktivnosti, uz stvaranje institucionalnog sistema koji svim tržišnim učesnicima obezbeđuje jednake uslove.

Gradonačelnik Egera Akoš Vagner rekao je u pozdravnom govoru da je čast što je Eger domaćin ovog skupa. Kako je naveo, grad je, osim po svojoj istoriji i vinima, ponosan i na to što je dao veliki broj uglednih ekonomista.

Skup ekonomista najveća je godišnja konferencija mađarske ekonomske struke. Ovogodišnji skup održava se u četvrtak i petak u hotelu Eger & Park, a očekuje se više od 600 učesnika.

Prema programu konferencije, u centru pažnje su aktuelni izazovi mađarske ekonomske politike. Posebno se razmatraju stanje budžeta i javnih finansija, sredstva Evropske unije, uvođenje evra, bankarski sistem i tržište kredita, ekonomski efekti veštačke inteligencije i konkurentnost.