Zoltan Tar: Naša je dužnost da zastupamo prava Mađara van granica zemlje

Mađarska vlada ima obavezu da zastupa prava Mađara koji žive van granica zemlje, što znači i da im se ta prava ne smeju uskraćivati, naglasio je u nedelju ministar za društvene odnose i kulturu Zoltan Tar na svečanom otvaranju obnovljenog i proširenog memorijalnog kompleksa posvećenog Šandoru Petefiju u mestu Albešti u Transilvaniji.

U naselju kod Sigišoare obeležena je 177. godišnjica bitke kod Albeštija, poznate i kao bitka kod Sigišoare, koja se odigrala 31. jula 1849. godine. Tom prilikom je svečano otvoren memorijalni kompleks obnovljen uz podršku mađarske države, kao i nova stalna postavka, piše MTI.

Komemoracija je počela svečanim bogosluženjem u unitarijanskoj crkvi, gde je molitvu održao unitarijanski biskup Ištvan Kovač, dok je propoved održao sveštenik Laslo Sabo.

Zoltan Tar, koji je kao ministar prvi put posetio Transilvaniju, rekao je u svečanom govoru, govoreći o politici podrške, da će biti preispitana sredstva koja je matična država prethodnih godina izdvajala za Mađare van granica zemlje, kao i da će u slučaju zloupotreba biti preduzete potrebne pravne mere.

Prema njegovim rečima, prethodna vlada koristila je Mađare van granica zemlje kako bi proširila svoj ideološki i politički uticaj.

„Moramo da se izvinimo, i u njihovo ime, svakom našem sunarodniku koji živi van granica zemlje, a koji je bio obmanut, prevaren i držan u strahu“, rekao je Tar.

„Mi svojim sunarodnicima obećavamo konsultacije, dijalog i razgovore, jer za to tokom proteklih godina nije bilo mogućnosti“, kazao je.

Dodao je da je uveren da strane putem razgovora mogu doći do zajedničkog stava koji je potreban kako bi mađarska nacija ponovo postala snažna, hrabra i puna vere u budućnost.

Govoreći o bici kod Albeštija, tokom koje je nestao i Šandor Petefi, Tar je rekao da je mađarska nacija uspela da prevaziđe svaki represivni sistem i svaki istorijski pad, ocenjujući da 2026. godina može predstavljati novi početak za mađarsku naciju.

Istorija Mađarske, prema njegovim rečima, u brojnim razdobljima pokazuje koliko su Mađari hrabri, slobodni i spremni na sve za svoju domovinu. Ta hrabrost i sloboda predstavljaju zajedničku nacionalnu osnovu koja je naciju držala na okupu i u najtežim vremenima, a iz nje se napaja i budućnost koju sadašnja vlada želi da izgradi, rekao je.

Tar je naveo i da mnogi poznaju Šandora Petefija, ali malo njih zna ko je on zaista bio. Nova stalna izložba pokušava da se udalji od kulta i spomenika pesniku i da kroz njegov nestanak i smrt ponovo ukaže na veličinu i vrednost njegovog životnog dela.

Predsednik Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji Hunor Kelemen zahvalio je pripadnicima prethodnih generacija koji su čuvali memorijalni kompleks posvećen Petefiju kod Sigišoare i u vremenima kada za to nije bilo sredstava ili kada je to bilo zabranjeno.

Kada je reč o Šandoru Petefiju, postoji opasnost da čovek nestane iza kulta, ocenio je Kelemen. Podsetio je da je najveći mađarski pesnik značajne pesme napisao u Partijumu i Transilvaniji, kao i da je kult Petefija upravo odatle i potekao.

„U Transilvaniji je pronašao ljubav, a ovde je pao u borbi za svoju drugu ljubav, za slobodu“, rekao je.

Kelemen je upozorio da je sloboda krhka i u 21. veku i da njeno očuvanje uvek zavisi od savremene generacije, koja mora da je odbrani i prenese dalje.

Sloboda je uvek pitanje odluke, hrabrosti i spoznaje, a Mađari u Transilvaniji opredeljuju se za nju kada se zalažu za svoja prava, grade institucije i ne dozvoljavaju da drugi odlučuju umesto njih, rekao je.

Nema slobode bez ljudskog dostojanstva, a tamo gde je ugrožena sloboda pojedinca, ugrožena je i sloboda zajednice. U Transilvaniji sloboda znači da je ne ostvarujemo protiv drugih, već zajedno sa njima, naglasio je Kelemen.

Predsednik županijske samouprave Mureša Peter Ferenc, koja je osnivač Muzeja županije Mureš i muzeja u Albeštiju kao njegove organizacione jedinice, rekao je da je zadatak Petefijevog muzeja da verodostojno sačuva pesnikovo nasleđe i učini ga razumljivim budućim generacijama.

Obnova muzeja rezultat je saradnje koja prevazilazi državne granice, „jer se Petefijevo nasleđe ne može ograničiti administrativnim granicama“, rekao je Ferenc.

Direktorka Književnog muzeja Petefi Petra Terek, koji je učestvovao u projektu kao partner, izjavila je da se novom stalnom postavkom odaje počast i herojima „kojima nije pripao grob u nacionalnom groblju“.

Ona je podsetila na heroje poginule u bici kod Sigišoare, kao i na njihove udovice, navodeći da izložba predstavlja i predmete pronađene na nekadašnjem bojnom polju.

Prisutne su kao domaćini pozdravili i direktor Muzeja županije Mureš Botond Rezi i gradonačelnik Albeštija Nicolae Sovrea.

Nakon svečanosti u crkvi usledilo je polaganje venaca kod obeliska sa turulom i kod Petefijeve statue.

Kroz izložbu pod nazivom „Užasno i veličanstveno“ prisutne su proveli pomoćnica državnog sekretara Žuža Kala i muzeolog Tamaš Šarandi, koji su učestvovali u njenoj pripremi.

U okviru projekta obnovljena je spomen-kuća koju je 1898. godine osnovala Luiza Haler, a objekat je proširen novim izložbenim prostorom. Uređen je i vrt, restauriran obelisk posvećen bici i postavljena nova stalna izložba.

Projekat je podržala mađarska vlada putem konkursa Nacionalnog fonda za kulturu, namenjenog obnovi memorijalnih mesta posvećenih Petefiju, dok su među finansijerima bili i samouprava i muzej županije Mureš.