Parlament usvojio sedamnaestu izmenu Ustava Mađarske

Parlament Mađarske usvojio je u ponedeljak sedamnaestu izmenu Ustava, prema kojoj mandat predsednika Republike Tamaša Šujoka prestaje dan nakon stupanja izmene na snagu.

Parlament je izmenu usvojio sa 139 glasova za i šest protiv, bez uzdržanih. Predlog je u ime vlade podneo premijer Peter Mađar. Poslaničke grupe Fidesa i Demohrišćanske narodne partije bojkotovale su sednicu parlamenta održanu u ponedeljak.

Prema preambuli zakona, cilj izmene je da se do stupanja na snagu novog ustava obezbede neophodni institucionalni uslovi za zakonito funkcionisanje države i postave temelji za obnovu ustavne demokratije. Utvrđeno je da će parlament, nakon široke društvene i stručne rasprave, doneti novi ustav Mađarske, zasnovan na narodnom suverenitetu, podeli vlasti, vladavini prava i zaštiti osnovnih prava.

U završne i mešovite odredbe Ustava uneta je odredba koja omogućava razrešenje sadašnjeg predsednika Republike Tamaša Šujoka. Peter Mađar je još tokom predizborne kampanje, a potom i više puta nakon izbora održanih 12. aprila, na kojima je Partija Tisa osvojila dvotrećinsku većinu, pozvao predsednika države i čelnike drugih državnih organa da podnesu ostavke, tvrdeći da su delovali kao „marionete” vlade Viktora Orbana.

Prema usvojenom zakonu, mandat aktuelnog predsednika Republike prestaje dan nakon stupanja na snagu sedamnaeste izmene Ustava. Parlament će potom izabrati predsednika države do stupanja na snagu novog ustava, ali na period ne duži od pet godina.

Premijer je u subotu na Fejsbuku napisao da će predsednik Republike imati pet dana da potpiše izmenu Ustava, a da protiv njega, ukoliko to ne učini, može biti pokrenut postupak za razrešenje.

Izmena Ustava, koju je potpisala ministarka pravde Marta Gereg, uvodi vremensko ograničenje poslaničkog mandata. Za poslanika ubuduće neće moći da bude izabrana osoba koja je tu funkciju obavljala najmanje 12 godina ili je na najmanje troje izbora birana za poslanika. Izmena ne utiče na mandate sadašnjih poslanika.

Zakon donosi značajne promene i u sastavu Ustavnog suda. Članovi petnaestočlanog tela ubuduće će biti birani dvotrećinskom većinom parlamenta na devet, umesto na 12 godina, a mandat ustavnih sudija prestajaće kada navrše 70 godina. Ova odredba odnosi se na predsednika Ustavnog suda Petera Polta i još troje ustavnih sudija. Predsednika suda ubuduće neće birati parlament, već članovi Ustavnog suda, na mandat od tri godine.

Biće obnovljena nadležnost Ustavnog suda za ocenu ustavnosti, koja je bila ograničena izmenom Ustava usvojenom 2013. godine. Tada su, između ostalog, sužene mogućnosti suda da preispituje propise koji se odnose na državni budžet, poreze, takse i doprinose.

Izmenjena su i pravila o izboru i prestanku mandata predsednika Kurije i Nacionalne kancelarije za pravosuđe, odnosno OBH-a. Prema novim odredbama, sudije će, na način utvrđen organskim zakonom, moći da predlože najviše po tri kandidata za predsednika Kurije i OBH-a. Predsednik Republike će među njima izabrati po jednog kandidata i predložiti parlamentu njegovo imenovanje.

Mandat predsednika Kurije i OBH-a biće skraćen sa devet na šest godina. Izmena određuje i slučajeve prestanka mandata, kao i mogućnost opoziva predsednika na inicijativu sudija, na način propisan organskim zakonom.

Ustavom je utvrđeno i osnivanje Nacionalne kancelarije za povraćaj i zaštitu imovine, čiji će zadatak biti zaštita javne imovine, kao i pronalaženje i povraćaj nezakonito korišćene ili otuđene javne imovine. Kancelarija će biti nezavisna i, u skladu sa zakonom, delovati kao učesnik u pravosuđu i javni tužilac koji zastupa krivičnopravne interese države. Predsednika i zamenike predsednika kancelarije biraće parlament dvotrećinskom većinom na šest godina.

Izmenom Ustava naziv „županija”, koji je vlada Viktora Orbana ponovo uvela 2023. godine, biće zamenjen nazivom „okrug”. Istovremeno je utvrđeno da će naziv županija moći da se koristi i nakon stupanja izmene na snagu 1. oktobra, sve dok prelazak na naziv okrug ne bude moguće sprovesti „u skladu sa načelima odgovornog upravljanja”, navodi MTI.

Od 1. oktobra prestaje da postoji i Parlamentarna garda.

Izmena u više oblasti ukida obavezu uređivanja organskim zakonima, pa će ubuduće običnom većinom moći da se menjaju pravila o upotrebi grba i zastave, kao i o državnim odlikovanjima. Organski zakoni više neće biti potrebni ni za propise o Nacionalnoj upravi za zaštitu podataka i slobodu informisanja, Mađarskoj narodnoj banci, Državnoj revizorskoj kancelariji, istražnim aktivnostima parlamentarnih odbora, kao ni za osnovna pravila o javnim davanjima i penzijskom sistemu.

Za razliku od prvobitnog predloga izmene Ustava, na predlog Odbora za zakonodavstvo organski status zadržaće Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Zakon o zaštiti nacionalne imovine.

Ukida se i obaveza prethodne saglasnosti Fiskalnog saveta za usvajanje zakona o budžetu. Istovremeno će biti ukinuta ustavna definicija javnog novca, prema kojoj javni novac čine prihodi, rashodi i potraživanja države. Kao obrazloženje je navedeno da je takvo taksativno određivanje neopravdano sužavalo tumačenje tog pojma i ograničavalo ostvarivanje slobode informisanja.