Tamaš Šujok: Ne postoji ustavni razlog koji bi mogao da opravda moju ostavku

Trenutno ne postoji nijedan pravni razlog niti ustavni osnov koji bi mogao da opravda moju ostavku, izjavio je predsednik Republike Tamaš Šujok u intervjuu koji je u ponedeljak objavio portal Index, komentarišući to što je premijer Peter Mađar odredio rok do 31. maja za odlazak šefa države i još nekoliko najviših javnih funkcionera.

Šujok je rekao da se zakleo na Osnovni zakon i na zaštitu ustavnog poretka, i da ga ta zakletva obavezuje prema svakoj većini, manjini i celoj političkoj naciji.

„Razumem da postoje društvene i političke namere koje su usmerene ka redefinisanju nadležnosti predsednika Republike, ali moja ostavka nema ustavni osnov. Ostajem veran svojoj zakletvi i, sve dok obavljanje moje dužnosti ne postane nemoguće, želim da ispunjavam povereni mandat”, rekao je Šujok.

Predsednik Republike je dodao da ga zakletva vezuje za celu političku naciju, a ne samo za većinu ili manjinu. Kako je istakao, to proizlazi iz ustavnog položaja mađarskog predsednika Republike.

Na pitanje o tome što ga je Peter Mađar nazvao nepodobnim i nedostojnim da bude čuvar zakonitosti u Mađarskoj, Šujok je odgovorio da mađarski ustav ne poznaje kategorije nepodobnosti i nedostojnosti.

„To su politički vrednosni sudovi, a o njima ne želim da govorim, jer nije moj posao da se bavim političkim mišljenjima. Ustav ne poznaje takve kategorije”, rekao je Šujok.

On je naveo da je iz inauguracionog govora premijera Petera Mađara za njega postalo jasno da je počelo političko preispitivanje ustavnog položaja i nadležnosti predsednika Republike. Dodao je da u određenim okolnostima može biti legitiman politički zahtev i nastojanje da se preispita jedna ustavna institucija koja u suštini već 36 godina funkcioniše u nepromenjenom obliku.

Šujok je ukazao na to da je ustavni položaj predsednika Republike od promene sistema pretrpeo samo manje izmene, a da ni Osnovni zakon usvojen 2011. godine nije suštinski promenio taj položaj.

„Sada sam se ja našao na meti te namere za preispitivanje: kroz moju ličnost i sama institucija predsednika Republike”, rekao je Šujok.

Kako je naveo, razume da su se pojavila nova politička očekivanja, ali ona ne menjaju njegov pravni status. Svoje zadatke, dodao je, obavlja u okviru važećih ustavnih pravila.

„Ipak, tačno je da, ukoliko zaista postoji snažna politička potreba za redefinisanjem funkcije predsednika Republike, onda će to pre ili kasnije morati da se pojavi i na nivou prava”, dodao je predsednik Republike.

Odgovarajući na pitanje da li pobeda Tise znači običnu promenu vlasti ili stvarnu promenu sistema, Šujok je rekao da je promena sistema bila 1990. godine, kada je zemlja srušila jednopartijsku diktaturu.

„Od tada, prema našem ustavu, funkcioniše demokratska pravna država, a vlade se na parlamentarnim izborima menjaju ili ne menjaju, u zavisnosti od izbornih rezultata. Sada se dogodila promena vlade”, rekao je Šujok.

Naglasio je da izmena ustava sama po sebi ne znači promenu sistema. Ustav je, podsetio je, menjan i 2011. godine, Osnovni zakon se može menjati dvotrećinskom većinom i u njemu ne postoje klauzule večnosti, kao na primer u nemačkom ustavu, koje bi ograničavale svako kasnije ustavno uređenje.

Prema njegovim rečima, stvarne granice u osnovi predstavljaju međunarodno pravo, pravo Evropske unije i osnovna ustavna načela kojih se jedan sistem vladavine prava ne može odreći.

Šujok je rekao da je sa Peterom Mađarom razgovarao pre konstitutivne sednice parlamenta i pre imenovanja novih ministara, u „iskrenoj i konstruktivnoj” atmosferi. Prema njegovim rečima, Mađar se na sastanku ponašao onako kako se očekuje od budućeg premijera i ukazao je poštovanje koje pripada predsedničkoj funkciji.

Na pitanje da li kao šef države nije imao prostora i autoriteta da preuzme inicijativniju ulogu u pitanju zaštite dece, Šujok je odgovorio da iz ustavnog položaja predsednika Republike upravo proizlazi da se drži podalje od partijskih rasprava o stručnim pitanjima. Kako je rekao, predsednik treba da se umeša samo ako nastane sistemski poremećaj u funkcionisanju demokratskih institucija.

„U ovim slučajevima, međutim, nadležni organi su obavljali svoj posao, pa predsednik Republike ne sme da se meša u postupke koji su u toku”, rekao je Šujok.

Dodao je da za predsednika Republike važi načelo da se oglašava samo u izuzetnim slučajevima, naročito tokom izborne kampanje.

Govoreći o vladinoj nameri da bude uklonjen sa funkcije, predsednik Republike je rekao da iz izjava ministarke pravde Marte Gereg pretpostavlja da se razmišlja o rešenjima koja su u skladu sa vladavinom prava, evropskim i međunarodnim ustavnim merilima.

Na pitanje šta misli o tome što je izrezan sa zvanične fotografije MTI-ja na kojoj se nalazio pored Sabolča Bone i Petera Mađara, Šujok je odgovorio da se ne bavi pitanjima da li je na nekoj fotografiji ili nije. Na pitanje da li smatra da je to bilo nedostojno, rekao je da nije zadatak predsednika Republike da u takvim pitanjima iznosi vrednosne sudove.