Posle šest godina u Mađarskoj prestalo vanredno stanje uvedeno zbog rusko-ukrajinskog rata

Posle šest godina u Mađarskoj je prestalo vanredno stanje, koje je Orbanova vlada uvela najpre 2020. godine zbog pandemije koronavirusa, a potom 2022. godine zbog rusko-ukrajinskog rata.

Prema podacima nacionalne baze propisa dostupne na internetu, u protekle četiri godine doneto je više od 170 vladinih uredbi pozivanjem na vanredno stanje proglašeno „zbog oružanog sukoba i humanitarne katastrofe na teritoriji Ukrajine”.

Viktor Orban, bivši premijer, 24. maja 2022. godine, na dan formiranja pete Orbanove vlade, najavio je da će vlada od ponoći proglasiti ratno vanredno stanje zbog rusko-ukrajinskog rata, koji je izbio 24. februara 2022. godine. Od tada je parlament u više navrata ovlastio vladu da produži vanredno stanje za po 180 dana, poslednji put u jesen 2025. godine, do 13. maja 2026, podseća MTI.

Posle izbora održanih 12. aprila, na kojima je pobedila Stranka Tisa, Peter Mađar, predsednik stranke, a u međuvremenu i premijer, najpre je zatražio od odlazeće Orbanove vlade da produži ratno vanredno stanje do 31. maja, kako bi bilo vremena za izmenu propisa. Do toga na kraju nije došlo, već je parlament na konstitutivnoj sednici 9. maja usvojio zakon o podizanju uredbi donetih tokom vanrednog stanja na zakonski nivo.

Zakon koji je predložio poslanik Stranke Tisa Marton Melethei-Barna stupio je na snagu 14. maja, prestankom vanrednog stanja. Tim zakonom, posle pregleda oblasti koje su bile regulisane vladinim uredbama tokom vanrednog stanja, pojedini pravni instituti utvrđeni su kao prelazna pravila, odnosno kao deo redovnog pravnog poretka.

Zakon, između ostalog, do 30. novembra zadržava odredbu prema kojoj poljoprivrednici pogođeni štetom od mraza ili suše, kao i uzgajivači svinja, mogu privremeno koristiti moratorijum na plaćanje obaveza po kreditnim ugovorima. Poljoprivrednici pogođeni posledicama bolesti slinavke i šapa moći će da koriste moratorijum na plaćanje obaveza po kreditnim ugovorima do 30. juna 2027. godine.

Na zakonski nivo podignuta je i izmena kojom se ministar nadležan za izvršenje krivičnih sankcija obavezuje da obavlja poslove upravljanja u vezi sa vaspitno-popravnim ustanovama.

Zakonom su utvrđene i zaštićene cene goriva: benzin BMB 95 na benzinskim pumpama može se prodavati po ceni od najviše 595 forinti po litru, a dizel po najviše 615 forinti.

Zakonodavac je zakonski ograničio i maloprodajne marže u pojedinim kategorijama proizvoda. Ograničenje marži ostaje na snazi i za drogerijske proizvode, ali je, imajući u vidu drugačije tržišne uslove, utvrđena viša gornja granica.

Produžen je i rok za obračun popusta na režijske troškove zbog dugotrajne hladnoće u januaru.

Prema zakonu, od 1. jula stopa poreza na oglašavanje i dalje ostaje 0 odsto, i to na neodređeno vreme.

Zakon kao opšti uslov propisuje da je nosilac dozvole za rad prodajnog objekta dužan da preduzme sve potrebne mere kako bi sprečio, između ostalog, trgovinu drogom, pomaganje u proizvodnji droge i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci na prostoru objekta. Policija će i dalje imati pravo da privremeno zatvori objekat ako utvrdi da je na njegovom prostoru počinjeno krivično delo povezano sa organizovanim kriminalom zbog kojeg je pokrenut krivični postupak.

Orbanova vlada je vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa proglasila u proleće 2020. godine, a ono je prestalo 1. juna 2022. godine.

Ustav Mađarske predviđa tri slučaja posebnog pravnog poretka: ratno stanje, stanje opasnosti i vanredno stanje. U sva tri slučaja vlada ima pravo donošenja uredbi. Prema pravilima, vlada može proglasiti vanredno stanje na 30 dana u slučaju oružanog sukoba, ratnog stanja ili humanitarne katastrofe u susednoj zemlji, kao i u slučaju teškog događaja koji ugrožava bezbednost života i imovine — posebno elementarne nepogode ili industrijske nesreće — kao i radi otklanjanja njihovih posledica.

Vlada može produžiti vanredno stanje na osnovu ovlašćenja parlamenta, ukoliko i dalje postoje okolnosti zbog kojih je ono proglašeno.