Narodni kalendar: Ledeni sveci

Prema mađarskoj narodnoj tradiciji se dani Svetog Pankracija, Servacija i Bonifacija (12., 13. i 14. maj), kao i Svetog Urbana (25. maj), a ponegde i Svete Sofije (15. maj) zovu Ledeni sveci.

Posmatranje vremenskih prilika tokom vekova je pokazalo da sredinom maja obično iznenada zahladni. Neretko noću ima i mraza koji može da uništi useve i voćke koje su već procvetale.

Legende svetaca i vremenske prilike u stvari nisu povezane, ali ih je narodna tradicija spojila i tako učinila poznatima. Oni su živeli u IV veku, ali se svakog proleća spominju i danas.

Sveti Servacije je bio hrišćanski biskup. Prema jednoj legendi mu se ukazao Sveti Petar i dao ključ nebesa. Sveti Pongracije je rano izgubio roditelje i odgajao ga je stric Dionizije u Rimu. Tu je prešao na hrišćanstvo i kao 14-godišnji dečak ubijen u progonima cara Dioklecijana. Sveti Bonifacije je bio misionar i nadbiskup u VII veku, i on je umro za svoju veru.

Meteorologija ima objašnjenje za ovu vremensku pojavu. Prema dugogodišnjim merenjima i iskustvu je u danima ledenih svetaca iznad Istočne i Srednje Evrope vazdušni pritisak nizak, središte ciklona se nalazi upravo iznad Mađarske. Zbog toga je velika verovatnoća da će hladan vazduh sa severa prodreti u Karpatski basen. (jelesnapok.oszk.hu, magyarkurir.hu)