Pasha

Pasha je jevrejski praznik, slavi se od predvečerja 15. dana meseca Nisana, tj. 14., do 22. To je praznik proleća, ponovnog rađanja prirode, a obeležava izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva. Prema gregorijanskom kalendaru ove godine je počeo 5. i trajaće do 13. aprila.

Mojsijeva druga knjiga opisuje ropstvo, kako su Mojsije i Aron tražili od faraona da ih pusti, faraonovu nepopustiljivost, deset zala, nedaća koje su pogodile Egipat, potom spasenje Jevreja. Pasha (prema jednom tumačenju: izbegavanje) znači da su Jevreji, pre egzodusa izbegli deseto zlo – smrt prvorođenih – koje je zadesilo Egipat. Pasha je i praznik slobode, jer su deca Izraela tada oslobođena egipatskog ropstva. Treće značenje je praznik beskvasnog hleba, jer se za vreme Pashe ne sme jesti hleb sa kvascem, umesto njega se jede pesah (na hebrejskom) ili maces (na jidišu) koji se pravi od brašna i vode i peče se na brzinu. Prema biblijskom objašnjenju, to je sećanje na žurbu odlaska iz Egipta, kada nisu imali vremena da puste testo da bi uskislo, pa su Jevreji poneli testo bez kvasca, na glavi, i osušilo se na suncu.

Pošto Pasha spada u proleće, to je i vreme početka žetve, kada su se u Hramu predstavljali i prvi plodovi. Prema Starom zavetu se u antičko doba u Hramu u Jerusalimu žrtvovalo jagnje, sve dok ga Rimljani nisu uništili 60. godine.

Praznik traje sedam dana (izvan Izraela devet dana), a razlog je što su Jevreji koji su živeli u Izraelu onomad svojoj braći u Vavilonu i Persiji vest o mladom mesecu javljali dimnim i vatrenim signalima. To su njihovi neprijatelji pokušavali omesti lažnim signalima, pa su zbog nesigurnosti držali dva praznika (dve Seder večere). Vremenom su, međutim, i u dijaspori umeli tačno izračunati vreme mladog meseca u Jerusalimu, ali su zbog poštovanja tradicije zadržane dve Seder večere.

Praznik počinje svečanom Seder večerom. To je hebrejska reč i znači red, tj. da se praznik održava po određenom redu, obredu, čita se Hagada koja opisuje izlazak iz Egipta. Strogo su određeni i obredi i molitve, od molitve za prvu rosu prvog dana do molitve za umrle osmog dana. Prva i poslednja dva dana su praznična, oni između su „polu-praznici“, od svakodnevice se razlikuju uglavnom po svečanoj liturgiji i hrani. Poslednji dan se spominje prelazak Mora od trske, to je more preko kojeg je Bog propustio Jevreje, a koje se vratilo na mesto i uništilo egipatsku vojsku koja ih je progonila.

Pasha i hrišćanski Uskrs su se u početku poklapali, od 2. veka je, međutim, Uskrs premešten nedelju dana posle jevrejskog praznika. O formalnoj podeli dva praznika je odluka doneta na prvom nikejskom saboru 325-e godine. (MTVA)